Izvor

Iz smrzle zemlje bije vreo vir.
Dišući teško mehurove šalje.
U pesak tone, pa ipak sve dalje
Niz trave struji kroz ledeni mir.

Kraj toplog vrela tužnih vrba red.
U vodi žedno napupele grane.
Tu nebo kada sklono je da svane
Istopi svojih mrtvih zvezda led.

Pod bistrim vrelom huji zelen tok.
Otoka mlaka u drhtaj mu staje.
Izvor je daje, a ne bi da daje,
Tečenju teži da prekrati rok.

Kida se otoka kao tanka vlat.
Zbog suše ponor od priliva jače
Guta u sebe i u sebi plače,
I ponornici muklo duži sat.