Lik

U kamen, kažu, urezao lik
Gore je gde više nema puta
Morski val koji sad drugde luta
I sve oblike u svoj menja krik.

Čuo sam ga u dubokom snu
Koji rod naš izdaleka krenu
Da smerno stane pod tu stenu
I gleda nad se i ono na dnu.

Malo ko od nas ugrabi mu čas
Kad vidljiv je da mu lice vidi,
Nevinog gleda svak mu se stidi,
Stisne uši kad jak mu čuje glas.

Brdom, pod kojim seo je naš grad,
Godinama lutam nasumice,
Pazim da mu ne stanem pred lice
Jer zgromiće me skupljenog u jad.