Nad brzom vodom stoji kamen most
I teškim hodom gazi preko pene,
Žudeći odsev, skrivajući sene,
U zlatnu ribu svu od srebra kost.
U bistroj vodi stoji sivi stub,
Po reci su mu seni razlivene,
Iskri se odsjaj kroz sužene zene,
Sen stubnu voda valja kao dub.
Nebu pod oblak vodi beo put.
Stubovi mosta samo su mu sene.
Ne zna da s pena idu iste pene,
Već nakon cveta listak suv i žut.
Dok bistra reka roni beo put,
I njoj su strane vodom razrivene.
Izvire samo stub po stub iz mene,
I val za valom krije valu skut.
No comments:
Post a Comment